Atmosfera – sastav i struktura atmosfere

Atmosfera – vazdušni omotač Zemlje. Proučava ga klimatologija (disciplina FG). Gornja granica po nekima na 1000 km (pojava polarne svetlosti); 20000 km – sila gravitacije toliko slaba da atomi i joni gasova slobodno napuštaju atmosferu i odlaze u kosmički prostor. Značaj atmosfere: omogućuje život, štiti od UV zračenja, meteoritskih kiša…

Vazduh – smeša gasova: 78% azot, 21% kiseonik, 0,9% argon, 0,037% CO2. 1/2000000 maseni deo atmosfere – ozon. Ozon nastaje električnim pražnjenjima u atmosferi.

Atmosfera se prema hemijskom sastavu deli na homosferu (opisanog sastava) do visine od 100 km, i heterosferu: molekuli azota i kiseonika (do 200 km), atomski kiseonik (200 do 1100 km) i helijum (preko 1100 km).

Količina vodene pare jako varira.

Aerosoli – čestice čađi, prašine, ali i fitoncidi (vazdušne banje).

Struktura atmosfere:

  1. troposfera
  2. stratosfera
  3. mezosfera
  4. termosfera
  5. egzosfera

Troposfera – najniži i najgušći sloj (80% mase atmosfere). Tanja na polovima, deblja na ekvatoru. Svi klimatski procesi i pojave se ovde odvijaju. Temperatura na gornjoj granici: -55 do -80°C.

Stratosfera – do 50-55 km iznad Zemlje. Ozon, najveća koncentracija na visinama 20-25 km (ozonosfera). Sedefasti oblaci.

Mezosfera – do 80 km iznad zemlje. Temperatura -80°C. Sagorevaju meteoriti.

Termosfera – od 80 do 800 km iznad Zemlje. Temperature su do 1000°C. Jonosfera. Komunikacija pomoću radio-talasa.

Egzosfera – do 3000 km. Razređeni gasovi, vazduh sličan vakuumu.

Advertisements

Osnovni političko-geografski sadržaji i tipovi država

 

Država– osnovni oblik obrazovanja društva; politička tvorevina naroda čiji predstavnici efektivno kontrolišu određeni prostor. Da bi se to ostvarilo, svaka država mora da ima određeni sistem vlasti.

Čovek ne može da živi sam- kao jedinka teško može opstati. Vezuje se za zajednicu     (porodica, bratstvo, pleme, narod..). Svaki narod se trudi da obrazuje svoju državu.

Politička geografija- nauka koja se bavi proučavanjem političko geografskih elemenata država.

Elementi države su:

1. Geografski položaj

2. Oblik vladavine

3. Državno uređenje

4. Teritorija

5. Granice

6. Glavni grad

GEOGRAFSKI POLOŽAJ je istorijski promenljiv odnos države prema prirodnim i društvenim faktorima okruženja, koji su važni za njen nastanak, razvoj i funkcionisanje. On se ogleda kroz:

a) matematičko-geografski položaj- položaj države u odnosu na grinič i ekvator tj. GŠ i GD.

b) fizičko-geografski položaj– pokazuje položaj države u odnosu na:

1. reljef- nizijske- Holandija, Danska

planinske- Austrija, Norveška, Japan

visokoplaninske- Nepal, Lihtenštajn

2. klimu- subpolarne- Island

umereno-okeanske- Velika Britanija

umereno-kontinentalne- Poljska, Mađarska, Srbija

suptropske- Grčka

tropsko-monsunske- Indija, Indonezija

tropsko-pustinjske- Saudijska Arabija

3. more- a) primorske i kontinentalne

b) ostrvske i poluostrvske

v) ekonomsko-geografski položaj- da li se zemlja nalazi u razvijenom ili nerazvijenom delu sveta; položaj te države u odnosu na resurse koje poseduje; da li kroz nju prolaze važne saobraćajnice..

g) političko-geografski položaj– položaj u odnosu na druge države; odnosi sa susedima..

OBLIK VLADAVINE- države mogu biti:

 1. Monarhije– jedan čovek je na vlasti, uglavnom je nasledno preuzimanje.

a) kneževine- Monako, Lihtenštajn

b) carevine- Japan

v) kraljevine- Velika Britanija, Španija, Norveška, Holandija, Danska

g) vojvodstva- Luksemburg

d) sultanati- Brunej, Oman

đ) emirati- Bahrein, Katar, Kuvajt, UAE

2. Republike– predsednika bira narod; „res publica“- javna stvar

II 1. Parlamentarne– zakonodavna i izvršna vlast pripada skupštini a predsednik republike ili kralj je reprezentativna ličnost.

2. Neparlamentarne– vlast je u rukama pojedinca.

DRŽAVNO UREĐENjE– zavisi od oblika vlasti, delovanja političkih stranaka..

Proste- unitarne- centralizovani organi vlasti. Uglavnom su to manje države- Srbija, Hrvatska, Grčka..

Složene- federativne– veće države, decentralizovane; postoji srednji i viši nivo vlasti, necionalno heterogene- SFRJ, SAD..

 

TERITORIJA – može se posmatrati na 2 načina:

1. Veličina teritorije– mnogo velike( Rusija, Kanada, Kina), velike Ukrajina, Francuska), srednje( Nemačka, Poljska, Mađarska) , male ( Srbija, Hrvatska, Slovenija), mnogo male države (Lesoto, Svazilend, San Marino) ..

2. Oblik teritorije– kompaktne ( Poljska, Mađarska), izdužene ( Čile, Norveška), zagrađene ( Lesoto, Svazilend, Monako..)

GRANICE – do njih se proteže suverenitet jedne države tj. vlast; menjaju se samo izuzetno, dogovorom susednih država, češće nasilnim putem. Možemo ih  podeliti na više načina:

Otvorene i zatvorene – prema prometu robe i putnika, zavisi umnogome od odnosa susednih država.

Etničke i neetničke

 

GLAVNI  GRAD – sedište izvršne i zakonodavne vlasti; u njemu se nalaze ambasade, ministarstva, vlade..

Postoji 2 tipa glavnog grada:

1. Evropski tip– glavni grad je najveći istorijski, kulturni, ekonomski i politički centar, pored toga što je najmnogoljudniji.

2. Američki tip– između 2 centra, nađe se treći: Vašington ( Njujurk- Filadelfija), Kanbera ( Sidnej- Melburn), Otava ( Montreal- Toronto)

Međunarodni odnosi su jako važni, susedi se bore za iste ciljeve. Neophodno je raditi na poboljšanju i jačanju svih veza između dve države.

Globalno zagrevanje koje nas vodi ka mini ledenom dobu?

Pošto nas je ponovo»iznenadio« sneg u decembru, ne prestajem da razmišljam o klimatskim promenama na Zemlji.. Kako  li se samo usudio da toliko napada, a naši putari nisu spremni???   Toliko priča, naučnih i onih amaterskih o globalnom zagrevanju, a već drugu zimu imam utisak da smo u  malom  ledenom  dobu, u trajanju od par nedelja..

U toku duge geološke prošlosti klima na Zemlji se neprekidno menjala. Tople i vlažne periode smenjivale su se sa hladnim i suvim. Veličina ledenog pokrivača se menjala. Mnoge oblasti koje danas imaju toplu i vlažnu klimu nekada su bile pod lednicima. Na drugoj strani, predeli koji su danas pod stalnim snegom i ledom, nekada su imali toplu klimu. Naslage kamenog uglja na Antarktiku ukazuju da je na njemu nekada vladala topla i vlažna klima, dok oblici reljefa nastali radom lednika  i lednički materijal ukazuju da je veći deo Evrope imao hladnu klimu.

O uzrocima promene klime na Zemlji postoji više hipoteza. Ja bih se konkretno opredelila za grupu fizičkih hipoteza koje kažu da do promena dolazi usled promene količine Sunčeve radijacije,  koja nastaje zbog fizičkih promena na Suncu i promena u sastavu atmosfere. Ok, priroda se sama nekako pobrinula da delimično smanji  temperaturu usled povećanog sadržaja vodene pare i čestica prašine u atmosferi. Prilikom snažnih erupcija vulkana,  u atmosferu dospe velika količina vulkanskog pepela koja, kako smatraju naučnici, može da snizi temperaturu na Zemlji i do 7 stepeni C.

Sa druge strane, porast koncentracije CO2 u atmosferi sa 0.033% na 0.060% može izazvati povećanje temperature za 4-5  stepeni C. E, za to se čovek svojski pobrinuo. Ugljen dioksid uglavnom nastaje sagorevanjem fosilnih goriva. Ali i druge čovekove aktivnosti utiču na konstantno povećavanje količine CO2 u atmosferi.

Prema mišljenju mnogih naučnika, takva situacija nas može odvesti do odlaganja ledenog doba. Neki će se složiti da smo mi pravi srećnici jer živimo pri kraju medjuledenog doba, koje je počelo pre oko 10000 godina.

Povećavanje temperature, topljenje leda..  Ali kako onda objasniti  temperature koje se prošle zime ne dižu iznad minus deset u Srbiji, u ostatku  Europe su  još niže bile. U Ukrajini se živa na termometru spuštala  i niže od minus 40, u Nemačkoj je zabeleženo minus 34 stepena, a broj ljudskih žrtava se svaki dan povećavao. Računa se da je tokom prošle  zime, otkako »sibirska zima« trese Evropu od hladnoće umrlo 480 osoba. Najugroženiji su beskućnici kojima se ovih dana bez pitanja pruža smeštaj kako bi se zaštitili od hipotermije.

Nemojte misliti da sam zaboravila  našeg cenjenog Milutina Milankovića. Samo pokušavam da predočim kolika je zapravo i ljudska odgovornost za ovakve promene koje nam se dešavaju. Šta možemo a šta smo učinili da ublažimo nešto što nam svakako ne prija? Šta da napravimo da nam od tolikog otopljenja ne bi bilo ovako hladno?!